Zagađenje vazduha i biomasa kao alternativno gorivo

Prevremena smrt oko 6,5 miliona ljudi godišnje dovodi se u vezu sa zagađenjem vazduha, i taj broj bi mogao da raste u narednim decenijama ako se ne smanji emisija štetnih gasova, upozorava Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Glavni zagađivači vazduha su suspendovane čestice PM10 i azotdioksid. To su produkti sagorevanja fosilnog goriva koji potiču iz saobraćaja i, pre svega, individualnih ložišta. Ovaj problem posebno je izražen zimi, kada su pojačane  aktivnosti kada je reč o individualnim ložištima, odnosno grejanju.
Velika zastupljenost fosilnih goriva u svakodnevnom životu za stvaranje toplotne i električne energije, ukazuje na neophodnost njihovog korišćenja, a sa druge strane su glavni uzročnik zagađenja životne sredine, odnosno vazduha. Tako dolazimo do apsurda da postupak dobijanja i korišćenja fosilnih goriva, čiji je krajnji cilj veći standard i bolji život, vodi u neminovno narušavanje osnovnih životnih uslova.
Šta činiti? Da li je ekonomski i ekološki opravdano okrenuti se alternativnim energetskim resursima? Solarna energija, energija vetra, vode, geotermalna energija ili održiva goriva poput biomase, su  resursi, u osnovi slobodni i dostupni ali se to ne odnosi na tehnologije koje se primenjuju za njihovu eksploataciju. Obim korišćenja alternativnih izvora energije je ograničen zbog još uvek visokih troškova korišćenja. Ovi troškovi moraju da opadaju sa usavršavanjem postojećih i razvojem novih tehnologija. Danas više nije ključno pitanje samo cene obnovljivih izvora, već i da li oni mogu da se primene u velikom obimu i dovoljno brzo, da bi postali prava alternativa drugim energentima.
Za naše podneblje svakako je najinteresantnija energija biomase kao najznačajniji domaći energetski potencijal iz obnovljivih izvora.Sa stanovišta zaštite životne sredine interesantna i zato što ne emituje dodatnu količinu ugljen-dioksida u atmosferu. Dobija se iz mnogobrojnih vrsta izvora, a kao najvažniji proizvodi njihove prerade jesu bioetanol, biodizel i biogas. Takođe, njenom eksploatacijom ne dolazi do ugrožavanja životinjskog i biljnog sveta, dok određeni alternativni izvori energije ugrožavaju životinje i biodiverzitet. Naprimer, vetrenjače mogu ugroziti živote ptica i slepih miševa, jer se životinje ne prilagođavaju tako brzo promenama u njihovom okruženju. Hidroelekrane isto tako mogu ugroziti vodeni bidiverzitet, smanjiti broj vrsta i promeniti u potpunosti okruženje
Glavni problem u većem ostvarivanju ovih ideja jesu ekonomsko-društveni uslovi u državi. Sirovina i obnovljivih izvora imamo na pretek ali ne i pogona u kojim bi se vršila prerada biomase u gorivo ili transformacija energije u neki drugi oblik.
Pokazalo se da niti je čovek gospodar nad ostalim delom prirode, niti je priroda neiscrpna, te da pogrešno vrednovanje nas samih i sveta koji nas okružuje, neminovno dovodi do narušavanja ekološke ravnoteže.
Željko Moravčević
Agencija za ekološko savetovanje Eko-ing
Share

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *