Rekordne koncentracije gasova sa efektom staklene bašte

Glavni gasovi sa efektom staklene bašte koji izazivaju klimatske promene zabeležili su nove rekordne koncentracije u atmosferi 2018. godine i nema nikakvog vidljivog znaka usporavanja, ukazale su juče Ujedinjene nacije.

Stanica za merenje kvaliteta vazduha

Ovaj poziv na uzbunu upućen je nekoliko dana pred godišnji sastanak UN o borbi protiv klimatskih promena, COP25, koji se održava od 2. do 13. decembra u Madridu.

“Nema nikakvih znakova usporavanja, a još manje smanjenja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi uprkos svim obavezama preuzetim prema Pariskom sporazumu o klimi”, rekao je danas generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas, povodom objavljivanja godišnjeg izveštaja te organizacije o koncentraciji ovih gasova.

Izveštaj ne navodi količinu gasova sa efektom staklene bašte koji su ispušteni u atmosferu nego količine koje ostaju u njoj, znajući da okeani apsorbuju oko četvrtinu ukupne emisije, kao i biosfera koja uključuje šume.

Prema naučnicima ugljendioksid (CO2), koji se povezuje sa ljudskim aktivnostima i predstavlja glavni gas sa efektom staklene bašte u atmosferi, zabeležio je novi rekord koncentracije 2018. godine od 407,8 čestica po milionu (ppm) što je 147 odsto više od nivoa u predindustrijskom periodu 1750. godine.

Organizacija je navela da je godišnje povećanje koncentracije CO2 veće od prosečnog povećanja te koncentracije poslednjih deset godina.

Koncentracija metana (CH4) koji je na drugom mestu kao uporan gas sa efektom staklene bašte i azot suboksid (N2O) takodje su se povećale više od godišnjeg proseka tokom poslednje decenije.

Ta dva gasa su takodje dostigla rekordne koncentracije. Šezdeset odsto emisija metana su ljudskog porekla – uzgajanja stoke, gajenje pirinča, koriščenje fosilnih goriva, kao i 40 odsto azota suboksida- industrijski procesi, djubrivo.

Azot suboksid takodje igra važnu ulogu u uništavanju ozonskog sloja koji nas štiti od štetnih ultravioletnih zraka.

Izvor: slobodnaevropa.org

Share

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *