Neophodna zaštita insekata oprašivača i njihovih staništa

Smanjenje broja oprašivača može dovesti do smanjenja, čak i gubitka, mnogih vrsta biljaka, kao i organizama koji direktno ili indirektno od njih zavise. Osim toga, smanjenje broja i raznolikosti oprašivača utiče na sigurnost hrane i nosi sa sobom potencijalne gubitke poljoprivrednih prinosa.

U EU 78 posto vrsta divljeg cvijeća i 84 posto poljoprivrednih vrsta barem delimično zavise od oprašivanja uz pomoć životinja koje nam omogućavaju veću raznovrsnost i viši kvalitet voća, povrća, orašastih plodova i semenki. Usevi koji u srednjoj ili velikoj mjeri zavise od oprašivanja insekata su jabuke, pomorandže, jagode, kajsije, trešnje, ali i pasulj, krastavci, bundeve, zatim bilje poput bosiljka, timijana i kamilice, kao i usevi poput paradajza, paprike i agruma.

Procenjuje se da se pet do osam posto sadašnje globalne proizvodnje poljoprivrednih kultura može direktno pripisati oprašivanju uz pomoć životinja. Osim što su divlji i domaći oprašivači izuzetno bitni za snabdevanje hranom i bioraznolikost, oni direktno doprinose proizvodnji lekova, biogoriva, vlakana (pamuk i lan) i građevinskog materijala (drvne građe).

Pčele nisu jedini oprašivači

U Evropi su oprašivači primarno insekti, poput pčela i leptira, a neke od tih vrsta su odomaćene poput medonosnih pčela (Apis mellifera). Pčele su svakako najveći oprašivači, a u Evropi pored najpoznatije vrste pčela postoji još 2.000 divljih vrsta, ali se njihov broj drastično smanjuje. Osim pčela, u najznačajnije se oprašivače ubrajaju i muve pršilice (Syrphidae), kao i leptiri, moljci i ose.

Dok se neke biljke samooprašuju, razmnožavanje većine ipak zavisi od životinja, vetra ili vode, a uz pčele i druge insekte oprašivače, mnoge druge životinje takođe mogu biti oprašivači – vrste poput slepih miševa, ptica i guštera, glodara i vjeverica.

Dramatično opadanje populacije oprašivača

Oprašivači su izloženi raznim ljudskim uticajima poput prenamene zemljišta zbog poljoprivrede i urbanizacije, što dovodi do gubitka i degradacije prirodnih staništa, dok intenzivna obrada zemljišta i korišćenje pesticida, dovode do homogenizacije površina i ugrožavanja bioraznolikosti. Pored toga, insekte oprašivače, a posebno pčele, ugrožavaju invazivne vrste poput žutonogog stršljena (Vespa velutina) i paraziti. Navedenim uticajima svakako treba dodati klimatske promene i porast temperature i sve izraženije ekstremne vremenske uslove.

„Moramo shvatiti da se 70 posto divljih pčela nalazi u velikoj opasnosti i preti im izumiranje. Ipak, upravo su divlje pčele, zajedno s drugim insektima, odgovorne za polovinu oprašivanja u Evropi. To ne možemo zanemariti, moramo nešto preduzeti kako bismo zaštitili divlje pčele“, izjavio je nemački evroparlamentarac Martin Häusling iz Kluba zastupnika Zelenih/Evropskog slobodnog saveza (Bündnis 90/Die Grünen).

Podsetimo, Evropska komisija je 2018. godine pokrenula Inicijativu EU-a za oprašivače – prvu sveobuhvatnu inicijativu na nivou EU-e koja se bavi insektima oprašivačima. Evropski parlament poziva EU da preduzme sve što je moguće kako bi se zaštitili insekti oprašivači i njihova staništa, a Odbor za okolinu, javno zdravlje i sigurnost hrane je 3. decembra usvojio rezoluciju o inicijativi kojom traži više jasnih mera za zaštitu divljih oprašivača. Takođe, zastupnici traže smanjenje upotrebe pesticida i zahtijevaju da se više sredstava uloži u istraživanje.

„Namera je dobra, ne bih je želeo kritikovati. Međutim, nije dovoljno dalekosežna. Posebno moramo raspraviti postupak odobravanja pesticida. Na tom području su uočeni ogromni nedostaci“, dodao je Martin Häusling.

Evropski parlament će razmotriti korake koje EU treba preduzeti kako bi se zaštitila biološka raznolikost, ekonomija i sigurnost hrane u Evropi, a o ovoj će se temi raspravljati i glasati o rezoluciji na planetarnom zasedanju u januaru 2020.

Izvor: ekovjesnik

Share

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *