Danska

Kako se Danska okrenula od fosilnih goriva da bi postala šampion obnovljive energije.

Pre 50 godina, više od 90% energije u Danskoj je poticalo iz uvozne nafte.
Kad su naftne krize potresle svet 1970-ih i cena nafte se učetvorostručila, Danska industrija se ugasila i ljudi nisu mogli da greju svoje domove.
Vlada je shvatila da se neke stvari moraju promeniti.

Prvo, odlučila je da dansku vetrovitu klimu iskoristi na najbolji mogući način.
Oni su podržali inženjere koji su 1979. godine izgradili prvu vetroelektranu u Danskoj.
Usledila je prva vetroelektrana na svetu koja se nalazila na moru 1991. godine.
Sada 40% Danske električne energije potiče od vetra.
Danska je sagradilo svoju najveću ikada primorsku vetroelektranu koja napaja 425000 domova.
Danska takođe proizvodi trećinu od ukupne svetske energije koja je nastala od vetra.

Drugo, Danska je postala dobra u pretvaranju otpada u energiju.
Korišćenje nusproizvoda iz poljoprivrede poput stajskog đubriva, slame i životinjskih masti za biogoriva koja sada pružaju više od dve trećine danske obnovljive energije.
2 od 3 danske kuće greju se otpadnom toplotom iz elektrana, fabrika i transporta korišćenjem sistema zvanog daljinsko grejanje koji greje mnoge kuće koristeći toplotu koja bi inače otišla na otpad. Smanjenje potrošnje energije je takođe prioritet.
Danske zgrade sada troše polovinu energije u odnosu na pre 40 godina.
Između 1990. i 2015. godine, u Danskoj emisija ugljenika pala je 36%, dok je njen BDP više nego udvostručen, što pokazuje da ekonomski i zeleni rast može ići ruku pod ruku.
Godine 1990. obnovljivi izvori energije isporučili su 6% energije u Danskoj, sada isporučuju 33%, a do 2050. godine cilj je budu potpuno neutralni od ugljenika, što Dansku čini jednom od najopremljenijih zemalja za tranziciju zelene energije.
Ako svet želi da ispuni ciljeve Pariskog klimatskog sporazuma i ograniči globalno zagrevanje na ispod 2 C moramo da koristimo tehnologiju sa malo ugljenika da bismo zadovoljili rast potrošnje energije.
Alternativa je da energetski svet u budućnosti izgleda kao u sadašnjosti.

Izvor: World Economic Forum

Share

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *