Obnovljivi izvori po prvi put proizveli više energije od fosilnih goriva

Više od petine energije u Evropi proizvedeno je od solarnih panela i vetroturbina u prvoj polovini 2020. godine.

Proizvodnja solarne energije i vetra bila je veća u nekim evropskim zemljama. Danska je izašla na vrh, stvarajući 64% svoje energije iz tih obnovljivih izvora, a slede ih Irska (49%) i Nemačka (42%), navodi se u izveštaju nezavisnog klimatskog istraživačkog centra Ember.

U polugodišnjem pregledu koji je u julu objavio istraživački centar, otkriveno je da su sve vrste obnovljivih izvora energije – uključujući vetar, solarnu energiju, hidroelektrane i bioenergiju, prvi put premašile proizvodnju fosilnih goriva. Oni su od januara do juna proizveli 40 odsto snage EU, a fosilna goriva su doprinela 34 odsto.

 

Iako je Evropa imala jedan od najvećih doprinosa od vetra i sunca, ovi izvori su u globalu proizvedeni desetinom sve energije tokom prve polovine 2020. To je porast od 14 procenata u odnosu na isti period prošle godine.

„Zemlje širom sveta sada su na istom putu – gradeći vetroturbine i solarne panele kako bi zamenili struju iz elektrana na ugalj i gas“, kaže Dejv Džons, senior analitičar elektriciteta za Ember.

Pad u energiji nastaloj od uglja

Prošle godine je korišćenje uglja za proizvodnju električne energije širom sveta opalo za rekordna 3 procenta. Delimično zbog COVID-19, proizvodnja uglja u prvoj polovini 2020. godine ponovo je oborila rekorde s padom od 8,3%. U EU je pad bio veći, jer je proizvodnja energije uglja pala za gotovo trećinu.

Uprkos tome, ugalj je još uvek proizveo trećinu svetske električne energije u prvih šest meseci godine, a stručnjaci upozoravaju da su potrebni drastičniji rezovi upotrebe fosilnih goriva da bi se ograničile klimatske promene.

“Da bi se zadržala šansa za ograničavanje klimatskih promena na 1,5 stepeni, proizvodnja uglja u ovoj deceniji treba da padne i 13% svake godine”, kaže Jones.

“Činjenica da je tokom globalne pandemije proizvodnja uglja i dalje pala samo za 8 procenata pokazuje koliko smo još uvek daleko od pravca.”

Većina dobitka ove godine ostvarena je od projekata iz izvora od sunca  i vetra izgrađenih 2019. godine, a izveštaj ističe da bi uticaj COVID-19 mogao da ponovo padne u bliskoj budućnosti.

S obzirom na to da mnogi projekti odlažu zbog pandemije, predviđa se da će globalni kapacitet za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora ove godine pasti za čak 13 procenata, prema podacima Međunarodne agencije za energiju. To bi bio najniži nivo od 2015. godine.

Ember kaže da fokusiranje na čistu energetsku tranziciju može pomoći da se vrati u kolosek, ali bez ulaganja u obnovljive izvore energije kao deo ekonomskog oporavka – „vetar i solar će se boriti za postizanje nivoa rasta potrebnih u ovoj deceniji da bi globano zagrevanje ograničili na 1,5 stepeni.“

„Imamo rešenje, ono funkcioniše, jednostavno se ne dešava dovoljno brzo“, zaključuje Jones.

Izvor: EuroNews.com

Share

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *