Hrvatska ostrva: Puno sunčanih dana, malo solarnih panela

Mnogi koji ne žive na ostrvima vole da na njima provode slobodno vreme, ostrva su oaza spasa tokom letnjih raspusta i omiljeno mesto za „punjenje baterija“. Život ostrvljana, koji se svake godine smanjuje, podređen je turizmu najmanje četiri meseca godišnje, a kada gosti odu, ostrvljani svoje vreme posvećuju maslinama, vinogradarstvu i drugim poljoprivrednim poslovima. Posle zime obnavljaju i dodatno opremaju smeštajne kapacitete, radeći promociju za novu turističku sezonu. I tako u krug poslednjih nekoliko decenija. Ali ova zima će biti drugačija i mnogi ostrvljani se pitaju kako će je finansijski prevladati. Naime, turistička sezona je, pod uticajem globalne pandemije koronavirusa, bila kraća nego obično, pa je i prihod od turizma na ostrvima manji. Koronavirus nam je pokazao neodrživost postojećeg sistema i postali smo svesni koliko je malo potrebno da bismo ostali bez svega na šta smo se oslanjali preko noći. Međutim, kako je svaka kriza ujedno i prilika, ova nam je ukazala na potencijale koje imamo, a ne koristimo, i na potrebu promene navika i obezbeđivanja održivijih poslovnih i životnih modela.

Hrvatska ostrva nalaze se u geografski idealnom području za korišćenje maksimalnog potencijala sunčeve energije, ali imaju vrlo malo instaliranih solarnih fotonaponskih sistema. Struja dolazi sa kopna i distribuira se duž ostrva dalekovodima. Električna mreža je, uprkos ukupnom opterećenju i velikim razlikama u broju korisnika leti i zimi, još uvek relativno stabilna, a solarni sistemi se uglavnom nalaze samo na mestima gde mreža još uvek ne postoji – u udaljenim zalivima i selima. U ovim krajevima, ostrvljani su se pre 30 godina odlučili za rad van mreže, a danas svoj turistički smeštaj snabdevaju električnom energijom iz malih solarnih elektrana na svojim krovovima. Nisu ni svesni da su pronalazeći način za snabdevanje električnom energijom krajem prošlog veka zapravo bili pioniri današnjeg vrlo traženog modela koji EU stavlja u središte energetske tranzicije – proizvodnje na licu mesta. Potrošač električne energije je i proizvođač iste, tzv „Prosumer“, a ovaj model je globalni pravac za dalji razvoj održivog turizma.

Najavljene političke strategije i mere za ekonomski oporavak od posledica pandemije Covida-19, kao i podrška Evropske komisije, koja značajna finansijska sredstva usmerava ka razvoju ostrva širom EU, mogli bi ostrvljanima doneti sunčanu renesansu. Vizije evropskih strategija stavljaju u središte krajnjeg potrošača i njegovu ulogu u procesu energetske tranzicije. Da bi sistem bio održiv, on mora, osim što ima koristi za životnu sredinu, da obezbedi i dobrobit zajednice. Ključno je da ostrvska zajednica i jedinice lokalne samouprave na čijem će se sunčanom zemljištu i krovovima proizvoditi energija, imaju konkretnu finansijsku i socijalnu korist, po uzoru na tzv. zajednička ulaganja i energetske zadruge koje su se godinama razvijale u susednim zemljama EU.

“Vođeni ovom idejom, 2015. godine osnovali smo Ostrvski pokret. Naša vizija je povezati ostrvljane i podići svest o potencijalu ostrvskih resursa, ali i važnosti modela održivog razvoja u cilju zaštite i očuvanja kulturnog i prirodnog nasleđa ostrva. Kroz obrazovanje i otvaranje novih radnih mesta želimo da pomognemo stanovnicima ostrva u postizanju energetske samodovoljnosti i motivišemo ih da ne emigriraju, već da ostanu da žive u ostrvskim oblastima. Kroz naše aktivnosti i rad sa lokalnom zajednicom i raznim akterima u razvoju ostrva, uvideli smo potrebu za stvaranjem platforme koja bi povezala stvarnu sliku života na ostrvu i razvoj kakav vide regionalne, nacionalne i vlasti EU. Komunicirajući sa ostrvljanima, počeli smo da identifikujemo njihove stvarne potrebe i stvaramo strategije i politike za razvoj ostrva. U poslednjih nekoliko godina aktivno radimo na podizanju svesti i edukaciji ostrvskog stanovništva o energetskoj tranziciji, njenom planiranju i sprovođenju. Stvorili smo mrežu koja okuplja tranzitna ostrva i koordinira aktivnosti menadžera energetske tranzicije na Korčuli, Hvaru, Braču, Silbi, Cresu i Lošinju” – kaže Maja Jurišić, predsednica Ostrvskog pokreta.

“O tim rešenjima slušamo deset godina i mnoge zemlje su nas, uprkos znatno manjem broju sunčanih sati, pretekle u razvoju i sprovođenju projekata obnovljivih izvora energije, posebno solarnih. Za razliku od nas, oni su se usudili da ulažu dugoročno u nove tehnologije čak i kada su u povoju bile izuzetno skupe. Danas, kada je tehnologija razvijenija i pristupačnija, posebno uz brojne najave povećanog finansiranja i uvođenja novih modela za sprovođenje energetskih tranzicija na ostrvima, nemamo izgovor da ne krenemo putem koji se otvara i menja navike u životu i poslu” – zaključuje Maja Jurišić.

Izvor: oie.hr

Share

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *