Kako moda utiče na klimu: Kupujte samo ono što ćete zaista nositi

Brzina smene modnih trendova i njihovo praćenje i odobravanje prave sve veći problem. Prema podacima Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu, modna industrija proizvodi čak 10 % ukupne svetske emisije CO2, što je pet puta više od avio-industrije. Pored toga, modna industrija odgovorna je i za 20 % otpadnih voda.

Ova industrija uveliko zavisi od fizičkog rada i zapošljava oko 40 miliona ljudi oko sveta koji su plaćeni manje od minimalca i rade u nehumanim uslovima. U većini su zaposlene žene.

Problem ne leži samo u produkciji odeće, već i u odlaganju nakon što se više ne nosi. Materijali koji nisu biorazgradivi sede 200 godina na deponiji, odeća ne završava samo na smetlištu, već i u moru, a majice koje su od poliestera ispuštaju mikroplastiku svaki put kada ih peremo.

Ukoliko nam je stalo da smanjimo svoj individualni uticaj na životnu sredinu, jedan od boljih načina jeste da promenimo svoje navike u vezi sa modom, a u nastavku teksta vam dajemo  predloge kako to možete da izvedete.

Brza i spora moda

Treba prvo da naučimo da razlikujemo brzu od spore mode. Najjednostavnije rečeno, treba da kupujemo samo ono što ćemo zaista nositi i to više puta. Bolje kupovati kvalitetnije, iako je skuplje, nego jeftinije i lošijeg kvaliteta.

Modna industrija živi od toga da se trendovi stalno menjaju i da tera svoje potrošače da stalno kupuju nove stvari, koje im, u suštini,  i nisu potrebne. Prate se novi trendovi, dok stara odeća završi na deponiji zaboravljena. Od 80 milijardi odevnih predmeta koji se proizvedu u jednoj godini, 80 % će završiti na deponiji. Kako se boriti protiv ovog?

Spora moda je kontrakultura brzoj modi. Zalaže se za kupovinu odeće u second hand prodavnicama, podržava male lokalne proizvođače, modifikovanje već kupljene odeće i kupovinu kvalitetnije odeće koja će duže da traje. Zbog manje proizvodnje spora moda nudi kvalitetniju odeću koja je pravljena u fer uslovima i ostavlja manje otpada.

Pažljivo biraj materijal

Veštački materijali prave veliku ekološku štetu. Najrasprostranjeniji je poliester koji se pravi od nafte i time je vezan za naftnu industriju koja je jedan od najvećih svetskih zagađivača. Zahteva mnogo energije tokom proizvodnje, mnogo vode za proces hlađenja i pri pranju proizvodi mikroplastiku.

Prirodni materijali su bolja alternativa, ali nije ni svaki prirodni materijal jednako lak za proizvodnju. Neki zahtevaju više vode dok rastu ili treba više da se tretiraju da bi primili boju.

Svila ima relativno nizak ugljenični otisak, zahteva malo mesta i zemljišta. Lišće se skuplja od mulberi drveća i njime se hrane larve svilenog moljca (Bombyx bombyx) koje pletu svoju lutku od svile. Gajenje drveća zahteva dosta vode, ali takođe zadržava dosta CO2.

Teksas se pravi od pamuka i zahteva dosta vode i pesticida da bi se proizveo. Firma Levi je izračunala da je potrebno oko 3781 L vode za proizvodnju jednog para farmerki.

Pamuk je jedan od najrasprostranjenijih materijala, ali možda i najviše neetičan u svojoj proizvodnji. Potrebno je 2700 L vode za proizvodnju jedne pamučne majice. Poprilično zavisi od korišćenja pesticida. Otprilike 6 % pesticida na svetskom nivou otpada na pamuk, od kojih su 16 % insekticidi. Gaji se gotovo isključivo zemljama u razvoju, a eksploatisani radnici rade za manje od 2 američka dolara dnevno.

Organski pamuk je druga stvar, jer se izbegava korišćenje pesticida i drugih hemikalija, međutim, zahteva više zemljišta te postoji debata koja vrsta je bolja sa stanovišta emisija gasova sa efektom staklene bašte. Zato je verovatno najvažnija stvar da smanjimo količinu odeće koju kupujemo.

Pogledaj etiketu

B corp – jedini koji meri celokupan uticaj firme na socijalne i ekološke posledice. Procenjuje kako sama firma i biznis model utiče na radnike, kupce i životnu sredinu.

Fair Trade International – jedna od najpoznatijih etiketa. Kupovina odeće sa ovim znakom podržava radnike koji grade svoj život i zajednicu.

Ecolabel by the European Union – pomaže firmama voljnim da smanje svoj ugljenični otisak. Promovišu cirkularnu ekonomiju i odeću koja može da se nosi duže i reciklira.

PETA Approved Vegan – proizvodi koji ispunjavaju uslove PETA organizacije za dobrobit životinja. Sa ovom oznakom ste sigurni da niste ugrozili ničiji život.

Global Organic Textile Standard – vodeći svetski standard za tekstil proizveden od organskih materijala. Samo tkanina od minimum 70 % organskih vlakna može da bude sertifikovana, ali samo ako prati detaljna pravila proizvodnje.

Oeko Tex Standard 100 – možda najpoznatija oznaka za tekstile testirane na prisustvo štetnih hemijskih jedinjenja. Ako uzimate odeću sa ovim znakom, znate da je svako vlakno, dugme i svaki dodatak testiran na štetna jedinjenja.

Triftuj

Najjednostavniji način kako možemo pomoći planeti je da recikliramo odeću, a najbolji način za to je da se krene u trift shop.

Sada, u doba interneta i Instagrama, nije toliko teško pronaći komad odeće koji vam se sviđa. Imate dosta profila koji se isključivo bave nabavljanjem second hand robe i njihovim udomljavanjem. Nekad možete pronaći zaista interesantne dezene ili oblike koji se više ne proizvode. Udomi, ne kupuj!

Zašto izabrati sporu modu?

Spora moda spasava planetu i vi možete biti deo toga. Ako se pridružite pokretu spore mode smanjićete vašu količinu otpada i otpadnih voda koje nastaju pravljenjem nove odeće. Smanjićete vaš karbonski otisak i sačuvaćete pare na duže staze.

Smanjićete korišćenje štetnih hemijskih jedinjenja, kako za vas tako i za prirodu. Sačuvaćete vreme, jer dosta vremena gubimo isprobavajući odeću koja nam ne stoji ili ne prija. Podržaćete male lokalne firme i prava radnika i životinja.

Ceo tekst na: klima101.rs

Share

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *